28. јун 2017.

Kako je protekla moja prva godina studija?

Pre nekoliko dana je i zvanično okončana moja prva godina studiranja. Sada sam kod kuće, na raspustu, i zaista uživam. Uživaću još nešto manje od mesec dana, a onda ću ponovo morati da se posvetim knjigama i onome što me čeka krajem avgusta i početkom sepembra. Prošle godine, kada je prijemni ostao iza mene, dala sam obećanje da ću vam često pisati o faksu (pre svega da ćete moje celokupne utiske pročitati nakon što završim prvu godinu), a sada to obećanje i ispunjavam. 



Iako sam očekivala da će me fakultet i obaveze oko njega krajnje opteretiti, nije bilo tako. Zapravo sam ga vrlo olako shvatila. Bila sam pod stresom dan - dva pre svakog ispita, ali sam ostale dane provodila lagano učeći i ohrabrujući sebe i Tacu da će sve biti u redu. Na predavanjima i vežbama sam bila redovna. Retko kada sam ih zaobilazila. Pomno sam slušala i hvatala beleške. Ako me pitate da li mi je to pomoglo - i jeste i nije. Beleške su mi pomogle da se lakše spremim za određene ispite i da se manje mučim oko pronalaska literature, dok su odlasci na predavanja na nekim drugim predmetima bili totalno nepotrebni. To sam shvatala tek nakon ispita, kada su mnogi, koji nisu posećivali predavanja, dobili iste ili bolje ocene od nas koji smo bili redovni. Međutim, grizla bi me savest da nisam išla, tako da ću i u drugoj godini, u svakom slučaju, nastaviti da budem redovna. Glavna motivacija za odlazak na predavanja, a posebno na vežbe, svakako su mi bili bodovi, jer većina profesora boduje dolaske i aktivnost, stoga je veoma bitno redovno se pojavljivati. 

Što se tiče ispita, pismene volim mnogo više nego usmene. Ne mogu da kažem da su usmeni užasni i strašni, ali ne volim ih. Osećam nervozu i strah, često blokiram i mnogo više mi odgovaraju pismeni. Kada imam pismeni ispit uglavnom sam opuštena i ne preterano nervozna, a kada imam usmeni, posredi je druga priča. Ne mogu da jedem, završim u WC-u (da izvinete) i jedva uspem da odspavam noć pred ispit. Važno je naglasiti da su ispiti bukvalno kao kontrolni i odgovaranja u osnovnoj i srednjoj školi, nisu ništa strašniji, ali nekome prosto jedan način odgovara više od drugog.

Vrlo važna stvar koju sam shvatila je da sreća igra ogromnu ulogu u tome šta ćete dobiti i da li ćete uopšte položiti (posebno kada su u pitanju usmeni ispiti). Učenje je, naravno, na vrhu, jer nećete položiti ako ništa niste učili, ali sreća je presudna. Npr. ako su u učionici profesor i asistent - kod asistenta za osnovno znanje možete da dobijete najvišu ocenu, i to bez problema, dok će vas profesor cediti i za isto ili bolje znanje će vam dati nižu ocenu. Kod koga ćete zapasti, to je već stvar sreće. Takođe je važno biti srećnik i pogoditi najbolje vreme za odgovaranje. Ja vam preporučujem da se progurate i da budete među prvima, jer profesori posle izgube strpljenje, vade pitanja iz malog mozga i samim tim ispitivanje postaje mnogo teže.

Priznajem da sam najčešće učila par dana pre kolokvijuma ili ispita. Pokušavala sam da navedem sebe da učim redovno i da počnem da se spremam bar dve nedelje pre ispita, ali to uglavnom nije imalo efekta. Međutim, moji rezultati su sasvim okej i ja sam zadovoljna. Godinu nisam očistila u junu, što nikada i nije bio moj cilj, ali da sam samo malo više učila, ni to ne bi bio problem. U suštini, uz redovno učenje bez problema možete očistiti godinu već u junu, a ako ste kampanjci, a opet dovoljno učite (kao što je to slučaj sa mnom), verovatno ćete nešto morati da ostavite i za septembar. Što je skroz okej. Ništa strašno.


Što se tiče troškova, ja ih zaista nisam imala mnogo. Prednost je što živim u domu (post o tome kako izgleda životu u domu možete pogledate ovde - klik), koji plaćamo manje od 1.500 dinara mesečno, hranim se u menzi, a knjige za faks mogu da se nabave mahom na kopirnici i nisu preskupe. Oni koji žive u stanu i koji se ne hrane u menzi sigurno imaju mnogo više troškova, ali trenutno govorim o svom iskustvu. Nisam uvek jela u menzi, dešavalo mi se da mi se prosto smuči na neko vreme, tako da sam u tom periodu jela hranu iz pekara i prodavnica, što opet nije neki preteran izdatak. Najveći trošak je brza hrana, ali nju zaista ne jedem često. Mogu da kažem da je konzumiram otprilike jednom u dve nedelje. Neki drugi troškovi su zanemarljivi - slatkiši i grickalice, povremen odlazak u bioskop, odlazak kući i sl. Dakle, zaista nisam mnogo trošila i moji roditelji nisu osetili moju prvu godinu u smislu finansija.

Od početka oktobra pa do kraja novembra sam svakog petka išla kući. Nakon toga sam se prilagodila na dom i zbližila sa Tacom i ostajanje u domu po dve i više nedelja mi nije predstavljalo problem. Štaviše, mrzelo me je da se pakujem, da se guram po gradskom, posle po autobusu ili vozu i bilo mi je jednostavnije da kući idem na svake dve do tri nedelje. Sa roditeljima sam se čula svakoga dana, znala sam da je sa njima sve okej i da žive uobičajeno, kuća - posao i obrnuto, stoga nisam toliko patila za kućom.

Kada su u pitanju prijateljstva, već prvog dana na faksu sam upoznala drugarice sa kojima se družim i danas. Iako smo se, kako je vreme odmicalo i kako su se one ređe pojavljivale na faksu, nešto slabije viđale, uvek volim da ih vidim i da se ispričam sa njima. Faks i dom su mi doneli i poznanstvo sa mojom Tacom. Najiskrenije sam zahvalna što je imam u svom životu. Nisam verovala da će u moj život ući neko ko će biti toliko sličan meni i koga ću toliko zavoleti, ali ona je uspela da zauzme jedno od najposebnijih mesta u mom životu. Došla sam sa željom da upoznam nekoga ko je sličan meni i sa kim ću izgraditi lep odnos, a to se naposletku i desilo.

GENERALNI UTISCI su mi krajnje pozitivni! Dopada mi se moj faks i ono što radimo na njemu. Naravno da postoje predmeti koje ne volim i koje smatram totalno nepotrebnim, ali toga je bilo i u osnovnoj i u srednjoj i toga će uvek biti. Profesori su zaista korektni, imaju obzira i spremni su da nam izađu u susret (većinom). Drago mi je što sam tu gde jesam, što sam upoznala sve te nove ljude, što sam naučila mnogo novih stvari i slobodno mogu da kažem da sam već posle prve godine pametnija i da znam mnogo više stvari iz opšte kulture. Mogu zamisliti kako će biti posle druge, treće, četvrte... Apdejtovaću vas! :)


Ukoliko imate neka pitanja u vezi fakulteta - slobodno mi pišite!  Sa postovima u vezi srednje i osnovne škole, prijemnih, uklapanja u novu sredinu itd., sam završila. Na blogu ih ima zaista mnogo, stoga od sada pišem o faksu, jer on čini veliki deo mog života i ono što proživljavam na njemu želim da delim sa vama. Odrastam, samim tim se menja i moj blog. Znam da razumete. :)


14 коментара:

  1. Divan post, baš si lijepo sve objasnila. Ja sledeće godine krećem tek u srednju školu, tako da imam još mnogo do fakulteta. :)

    mysweetlandd.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Divan post draga, mislim da će nekima mnogo pomoći. Koji fakultet si upisala? Pratim te od skoro i nisam to nigde pročitala.

    Veliki pozdrav, Kristina ♥

    http://onlyforgirlsbykristina.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Kristina ♥ Studiram na Filozofskom u Novom Sadu, odsek za srpsku književnost i jezik :)

      Избриши
  3. Divan post, obožavam tvoje postove na ovu temu! Ja jedva čekam da upišem fakultet, iako još nijesam ni u srednju počela. :D

    http://lifella2.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  4. Obožavam tvoje postove o faksu, divno ih je čitati! Jako mi je drago što si ovo podijelila s nama i nadam se da će ti i ostale godine biti super i da ćeš uživati. Voljela bih više čuti o predmetima koje imaš, koji ti je najdraži, kako se pripremaš za ispite, što ti je malo teže.. Ako ti se ikada bude dalo pisati to, rado ću pročitati!♥

    nevergiveup656.blogspot.hr

    ОдговориИзбриши
  5. Predivan post, draga. Drago mi je da ti je ova prva godina prošla dobro, i nadam se da će ti i ostale biti isto kao i ova. Ja ne moram još brinuti o fakultetu jer sam još daleko od njega.

    Rosegal Beauty Wishlist | laAdda

    ОдговориИзбриши
  6. Odličan post, i kao uvijek predivne fotografije. Starkice su hive five! Obožavam čitati tvoje postove u kojima pričaš o faksu, odabiru faksa ili meni osobno najdraži kada si pisala o životu u studentskom domu. Ja sam dosta daleko od faksa, ali mislim da ću od obiteljske kući otići za godinu dana zbog srednje. Mnogo se plašim toga, možeš li napisati post kako preživjeti odlazak od rodne kuće i mjesta? Ti si to prošla, pa znaš. :)

    Fantastiko World

    ОдговориИзбриши
  7. Ovo je kao i uvek još jedan predivan post u nizu. Uvek se opustim dok čitam tvoje postove i jedva čekam nove. Tvoj blog mi je jedan od omiljenih i zanimljivo mi je kako ideš kroz život i deliš to sve sa nama. :)

    The Fashion Spell | YouTube

    ОдговориИзбриши
  8. Mislim da mi je ovakav post bio baš neophodan xd Svi pričaju kako je fakultet pretežak (svaki) i iz dana u dan sve se više plašim. Drago mi je pročitati da kod tebe nije bila mnogo prisutna nervoza. Divan post ♥4

    Delilah's Stories | Filmtasticno

    ОдговориИзбриши
  9. Анониман01. јул 2017. 13:34

    Super post :) Drago mi je da si pisala o ovome,jako je korisno.Pitala sam se da li ces uskoro da uradis post na temu Room tour,bilo bi odlicno.Nadam se da ces mi odgovoriti

    ОдговориИзбриши
  10. Jako dobar i poučan post! Odmori se i slobodno vreme iskoristi na što bolji način možeš! ❤

    teen-scorner.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  11. Potpuno razumem prestanak pisanja o srednjoj i osnovnoj skoli, a neizmerno se mbogo radujem postovima o faksu. Anja, ovo je predivni i mnogo mi je drago sto ti je prva godina protekla preduvno. Uzivaj! :D
    "Teen Queen"

    ОдговориИзбриши
  12. A super post, malo si me ohrabrila s obzirom da u listopadu i ja krećem na faks. Želim ti puno uspjeha u daljnjem školovanju. ♥

    ОдговориИзбриши